Izdvajamo
Naslovna » BG špijun » Pismo – razglednica iz Vojvodine
Foto: Katarina Tomović

Pismo – razglednica iz Vojvodine

Dragi čitaoče,

Kroz prozor gledam kako se smenjuju boje i uočavam jednu nezakonomernu učestalost – žuto, zeleno, braon i ogromni komad plavog neba. Mešaju se uzbuđenje i iščekivanje sa potrebom da što duže putujem kako bi uljuljkanost u vojvođansko truckavilo još malo potrajala.

Vozilo se zaustavlja i već prvi korak na tlo Karađorđeva čini da čovek oseti duboki mir pomešan sa divljenjem.

Kažu da je nebo svuda isto, oblaci se smenjuju, sunce izlazi i zalazi svakoga dana na istom mestu. Smenjuju se noć i dan, proleće, leto, jesen i zima… i tako u krug. Ne veruj u to, dragi čitaoče! Najlepše nebo je u Karađorđevu.

Koliko god imao godina, čitaoče, ti si deo modernog doba i znaš da je danas teško nešto ne zabeležiti kamerom telefona ili aparata. Pod plavetnilom nebeske kupole sveta na kome se nižu bucmasti oblaci, sudara se osećaj spokoja, užitak za oko i dušu, sa potrebom modernog čoveka u tebi da izvadi svoj pametni telefon iz džepa i ovekoveči prizor koji ne bi mogao opisati rečima.

Dunavsko ogledalo u kome se oslikavaju vazdušasti oblaci tek ponekad uznemiri poneki motorni čamac i desetine labudova koji čine sliku pred tvojim očima još gracioznijom.

Foto: Katarina Tomović

Ergela Karađorđevo – istorija koja živi

Hoću da budem kao Tito!

Zatvori oči, zamisli veliko imanje po kome voze fijakeri i čuje se topot konja. Najelegantnija bića na planeti gledaju te svojim pitomim tamnim očima u kojima možeš videti boljeg sebe.

Na imanju koje se nalazi u sastavu vojne ustanove „Morović“, nekadašnjem vlasništvu Austrougarske monarhije, smeštena je ergela i muzej „Karađorđevo“.

Unutrašnjost ispunjena fijakerima i peharima čuva značajni deo istorije. S obzirom na to da je u Karađorđevu bila Titova rezidencija, ne čudi činjenica da je ovo imanje korišćeno za diplomatske sastanke i lov u koji bi naročito 21. decembra, na nekadašnji Dan armije, diplomate ispraćalo tridesetak fijakera i saonica.

Foto: Katarina Tomović

U knjigu utisaka upisana su velika imena poput srpskog generala Koče Popovića, ali i mnogobrojnih stranihdržavnika. Ergela i danas živi svedočeći o prošlosti zagledana u budućnost.

Svake godine u okviru prvomajskog uranka organizuje se fijakerijada, a kraj septembra rezervisan je za galopske i kasačke trke. Visoki državnici još uvek stopama Josipa Broza posećuju Karađorđevo i ergelu kako bi se odmorili i uživali kao Tito. Jedan od njih je Aleksis Cipras koji je ergelu posetio pre nekoliko godina.

Najveći kotlić na planeti čeka sa druge strane

Nedaleko od Karađorđeva, takođe na tlu Bačke Palanke – ponovo Dunav,
mali sprud, klupa i najveća igračka od svih – kotlić koji je proglašen najvećim na planeti, upisan u Ginisovu knjigu rekorda.

Možeš li da zamisliš konstrukciju koja je toliko velika da desetine kuvara sa skela mešaju riblju čorbu? Veruješ li mi kada ti kažem da je ova konstrukcija duboka metar i po, prečnika 2,4 metra i da unutra staje čak 4 hiljade litara vode?!

Za doček pravoslavne 2002. godine u ovom kotliću skuvano je toliko riblje čorbe da je iz njega nahranjeno 12 hiljada meštana i posetilaca! Još mi ne veruješ, zar ne? Ne preostaje ti ništa drugo nego da svratiš do Palanke na riblju čorbu ili gulaš… ili da, ipak, meni veruješ na reč.

Mesto u kome sove dočekuju i ispraćaju radosnim hukom

Velika prašina koja je podignuta prošle godine oko skulpture sove smeštene na kružnom toku u Kikindi, slegla se i ostavila ovaj gradić i sove da žive u skladu koji mnogi od nas ne mogu da zamisle. Iako sove nisu druželjubive ptice, njihova gnezda možeš videti na gradskom trgu. Svake godine u novembru one dolaze sa svih strana sveta, ulepšavaju kikindske zimske noći bojeći ih svojim hukom.

Sada se sigurno pitaš, čitaoče, šta li je to privuklo sove da izaberu baš Kikindu? To je verovatno pitanje koje sebi postavi svako ko još nije posetio ovaj grad.

Foto: Katarina Tomović

Pre 250 godina Kikindom je proticala reka Galadska. Iako ova reka više ne postoji, regulisanjem njenog nekadašnjeg toka nastao je rukavac – Števančeva bara koji meštani zovu Staro jezero. Uprkos ovom popularnom internom nazivu, jezero je vrlo uređeno sa zelenkastom refleksijom krošnji koje ga ograđuju.

Zagledan u prirodu kojom Kikinđani svakodnevno prolaze uhvatiš sebe kako zamišljeno lutaš ulicama diveći se skromnosti u prirodnoj raskoši. Tako zanesen možda svratiš u park Blandaš koji krasi četrdeset vrsta biljaka i sedamsto stabala, što ga je svrstalo u zaštićena prirodna dobra treće kategorije.

Jedna od najlepših ulica sveta živi pod krošnjama Kikinde

Foto: Katarina Tomović

I taman kada pomisliš da je to sve što ovaj gradić može da ponudi…

Pomisliš da su parkovi, sokaci, jezero i nasmejani meštani ono što sove, ali i ljude uvek iznova vraća u Kikindu. A onda uđeš u Ulicu generala Drapšina i magija tek tada počinje.

Hodajući ulicom koja je zvanično zauzela 22. mesto po lepoti na svetu, na spisku koji je objavio sajt www.archicturendesign.net, može se desiti da zaboraviš da se nalaziš u jednom vojvođanskom gradu.

Krošnje drvoreda posađenih posle Drugog svetskog rata, koje čini nešto manje od 400 stabala, u težnji da se zagrle, spajaju se iznad ulice praveći magični tunel. Grane i grančice koje se međusobno ljube i prepliću ostavljaju dovoljno prostora da sunčeva svetlost prodre kroz njihov zagrljaj i spusti se na ulicu i prolaznike koji njome koračaju.

Ulica je trenutno saobraćno prometna što pomalo narušava sklad koji zeleni tunel poklanja svima koji u njega zađu.

Mama, gde žive mamuti? U Kikindi!

Priznaj da si se bar jednom u životu zapitao gde su živeli mamuti i kako su izgledali.

Foto: Katarina Tomović

U Srbiji priča o mamutima živi u Viminacijumu, u Kladovu. Međutim, i sever Srbije može da se pohvali originalnim skeletom kikindskog mamuta, odnosno mamutice poznate pod imenom Kika.

Kikin skelet sa celokupnom njenom pričom koju su arheolozi otkrili, smešten je u Narodnom muzeju u centru Kikinde. Iako skelet izaziva najveće interesovanje naročito dece, stalna muzejska postavka pruža mnogo više od toga.

U prostorijama muzeja živi jedna ratna epoha sa svim oružjem koje su naši preci koristili tokom velikih istorijskih sukoba. Tu je i drveni frižider, gramofoni i polifon – predak nekadašnjeg džuboksa.

Muzej Terra – spektakl umetnosti

Foto: Katarina Tomović

Umetnost je tu da nas trgne, uznemiri, zadivi, isprovocira i baci u duboko razmišljanje.
Dok smo koračali izložbenim prostorom muzeja Terra, nekadašnjom kikindskom kasarnom odasvud su se mogli čuti uzdasi oduševljenja i divljenja.

Umetnici iz čitavog sveta izložili su svoje skulpture različitih dimenzija u terakoti. Svaka od njih nosi posebno značenje za njenog tvorca koji ga, ipak, ne nameće publici, ostavljajući joj dovoljno prostora da sama kreira značenja na osnovu svog utiska, misli i emocija.

Možda baš u tome leži posebnost koja je raspalila maštu i interesovanje dvadesetak posve različitih ljudi okupljenih željom da proslave umetnost u svom ruhu.

Kaštel Ečka – dvorac u kom legende koračaju pločnicima

Kada si bio mali, dragi (stariji) čitaoče, maštao si o dvorcima, kraljevima, princezama, vojskovođama, slugama i glamuru. Danas, dok u svojim zidovima čuva dugu istoriju, a njegovim pločnicima koračaju legende, ti, ja ili bilo ko drugi može da oseti barem na kratko ukus plemićkog života, ako ga poseti.

Kaštel „Ečka“ koji je danas predstavlja hotelske kapacitete sa visokim kvalitetom usluge uključujući i restoran, dočekuje svoje goste uvek sa ponekom pričom. Ovaj kaštel otvorio je 1820. godine vlastelin Lazar Agošton i tada počinje duga i burna istorija koju je kaštel proživeo zajedno sa svojim mnogobrojnim stanarima i vlasnicima.

Foto: Suzana Stojićević

Na otvaranju svirao je Franc List, čudo od deteta, dok su glamurozne balove posećivali mnogi vlastelini sa područja nekadašnje Austrougarske monarhije.

Austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand posetio je kaštel neposredno pred atentat u Sarajevu 1914. godine. Naš prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević takođe je posećivao kaštel.

Carska Bara – carski mir netaknute prirode

Foto: Katarina Tomović

Život u gradovima postaje nepodnošljiv i zbog toga ljudi često vole da borave u prirodi vraćajući se svojoj postojbini.

Ipak, velika prirodna bogatstva uglavnom su iskorišćena u turističke ili druge preduzetničke svrhe, pa je gotovo nemoguće pronaći netaknuti komad zemlje na kome biljke i životinje žive u skladu. Većina nas je u osnovnoj školi posetila Carsku baru u okviru izleta i rekreativnih nastava koje se još uvek organizuju na ovom području.

Dok brodićem ploviš zelenom vodenom površinom pomaljajući se kroz trsku i rogoz, nećeš ni primetiti kada su gradska vreva, buka i stres napustili tvoje telo i da tu prazninu ubrzano ispunjava spokoj.

Ovaj poseban eko sistem čini veliki broj biljaka i životinja, pa je nemoguće tokom plovidbe ne videti razne žabice, kornjače, ptice koje nesmetano odmaraju u svom prostranom domu. Ako neke životinjice i ne primetiš, ne brini, čitaoče, one se neće ljutiti. Žele da uživaš jednako kao i one u prirodnom saglasju koji vlada ovom zaista carskom barom!

Putevi piva vode u veselija jutra

U povratku ka gradskoj halabuci, spremajući se za teleport u svakodnevnu stvarnost, put te može naneti  u pivare i muzeje piva u Zrenjaninu i Čelarevu gde te čeka još jedna stranica istorije, ali i dobrog ukusa.

U Čelarevu u fluoroscentnim prslucima posetioci ulaze kroz industrijsko postrojenje u muzej na spratu čija postavka u tančine oslikava život piva u vreme Lazara Dunđerskog.

Dok slušaš kustosa kako govori o postanku fabrike, zaslugama Dunđerskog i kvalitetu piva, imaš mogućnost da potpuno besplatno uživaš u ukusu istog. I dok put piva vodi u veselija jutra sa merom, sa suvozačkog mesta ponovo gledaš u boje koje se tope i prelivaju u vojvođansku ravnicu čije ti klasje maše i poziva da se ponovo vratiš vojvođanskoj rapsodiji!

Iz Vojvodine s ljubavlju,

Katarina

P. S. Ovo putovanje omogućila je Turistička organizacija Vojvodine.

loading...
Prethodno Počinje Rolan Garos: Rekorder Rafa prvi favorit, može li Novak po drugi pehar u Parizu?
Sledeće Muzej savremene umetnosti u Beogradu: Marina Abramović – Čistač

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.