Izdvajamo
Naslovna » Blog » BG Puzzle » Veliko ratno ostrvo: Ne uznemiravaj!
Veliko ratno ostrvo

Veliko ratno ostrvo: Ne uznemiravaj!

Na samo 2.000 m od Terazija vazdušnom linijom – Veliko ratno ostrvo! Tu živi kolonija pataka, belih čaplji, poneka siva i još pride 193 vrste ptica!

Ove Beograđanke s jačim argumentima od bilo koga od nas mogu otkvakati ili otkreštati da su iz strogog centra, što neprestano rado čine. Na hiljade njih šepuri se korzoom uz obalu Velikog ratnog ostrva, zaštićenog prirodnog dobra, koje je, od kada je „izronilo“ iz vode, početkom 16. veka – najstariji prikaz daje mapa kartografa Lazara Deaka, iz 1514. godine – više puta menjalo ime.

Prvo je bilo Dunavsko ostrvo, potom Cigansko, pa Sirotinjsko – nekad je karton-siti bio upravo ovde – a kada je Eugen Savojski 1717. godine zauzeo Beograd, Austrijanci mu kumuju i taj naziv se održao do danas.

Ostrvski društveni poredak

Otkad je provirio iz Dunava, peščani sprud je za petstotinak godina narastao na 211 hektara!

Nešto od te zemlje što motikom, što ašovom i grabuljama obrađuju odmetnuti građani, „povrtari”, leti nastanjeni u sojenicama zaraslim u vrzine. Oni tu, omađijani pojem slavuja, neguju boraniju, luk, paradajz, cveće… i zaboravljaju društveni poredak preko reke.

S vremena na vreme, metropola se potmulo oglasi kao utroba kakvog monstruma – Grrrrroooaaaaam! – što deluje veoma stresno i upozorava Ostrvljane da opasnost nije prošla i da se poredak svakog trena može preseliti među njih.

Veliko ratno ostrvo

Ostrvo protiv zaludnih u kabinetima

Ljudi poretka imali su mnoge „kreativne“ ideje da ulepšaju ovu netaknutu, razbarušenu prirodu, počev od podizanja mauzoleja voljenom vođi, do izgradnje zoo-vrta, a neko je čak pomenuo i Diznilend…

Od zamisli zaludnih u kabinetima priroda se sama brani: Dunav ponekad naraste dva metra – poslednji put 2006 – dosegne krošnje pa se povuče, što zasad kvari planove talentovanih foteljaša.

Dok jedni uz šum erkondišna kreiraju, drugi na terenu marljivo rade. To su studenti ekologije i srodnih fakulteta – čuvari eko sistema, okupljeni oko svojih profesora i stručnjaka iz gradskog Zelenila.

Osim što prikupljaju tone svakovrsnog otpada nahvatanog na obodima ostrva, oni proučavaju živi svet i načine kako da mu pomognu da opstane ovakav divlji kakav jeste.

I smišljaju ono gotovo nemoguće, a najvažnije: kako da doakaju uništiteljima reka, biljaka i životinja, tj. svima ostalima… ♦

Sve priče Darka Kalezića!

»»»» Darko Kalezić rođen je 1963. godine u Beogradu. Objavio je zbirke priča „U repu zvezde padalice“ (Matica srpska, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka“ („Rad“, Beograd, 1997) i „Bajke iz Smešne Poljane“ (zbirka priča za decu i mlade duhom, autorsko izdanje, Beograd, 2007) i roman „Škola letenja“ („Narodna knjiga“, Beograd, 2005). Prozu su mu objavili mnogi srpski časopisi, kolumne je pisao za nedeljnik „Singidunum Weekley“, reportaže za „Nacionalnu geografiju – Srbija“ i novinske priče za dnevni list „Politika“. Pokušava da živi i radi u Beogradu. Dosad mu je polovično uspelo: radi, a želeo bi malo i da živi.Blog „BG Puzzle“ predstavljaju Darkove priče koje je pisao pre nekoliko godina za „Singidunum Weekly“…Veliko ratno ostrvo

loading...
Prethodno Humanitarni bazar u Areni
Sledeće Kulttura 2015: Književni vodič kroz Beograd

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.